Напомена уз родослов братства Кнежевића из Велике

Напомињем кориснике овог Родослова да га најбоље могу искористити тако што ће пратити пасове (генерације) од почетка до краја и обрнуто. У Родослову су унесени полукругови који означавају пасове. Звјездица иза имена означава да именовани није оставио мушког потомка. Братственици су од петог паса поређани по старини с лијева на десно по реду. Тако, сваки братственик може себе наћи на своје мјесто. Ако желите да знате које вам је братучед неко од братственика, то можете утврдити: пођите од браће, која су најближи род, њихови синови су првобратучеди, синови њихових синова другобратучеди и т.д. На примјер: Саво Андријин је имао синове: Андрију, Богдана и Миљана који су браћа, њихови синови Драгомир, Славољуб, Милорад и Божидар су првобратучеди, синови њихових синова Драган, Горан, Жељко, Душан и Раде су другобратучеди и т.д.

Родослов сам почео да радим по наговору мога оца Богдана Савова, који ми је казао све од Тодора Андријина до његове генерације. Посебне документације нијесам имао, али за сво вријеме од тридесетак година прикупљао сам податке и слагао их у мозаик Родослова. У њему има и неких недоречености и противрјечности: Радуле Заков кажеда је Раде Ђуров па Андрија Радев у трећем и четвртом појасу, док Бранислав Радисавов, који је записао казивање Милића Васова (Рамшића), како је у Родослову написано, што сам ја прихватио као повољније. Зато остављам читаоцу – кориснику Родослова да сам просуди.

На основу усменог предања и казивања мог оца, сазнао сам да је наш предак Чера дошао са своја два брата из Шаље, тачније из Черена, током XVI вијека по једнима или крајем XVI и почетком XVII вијека по другима. У својим биљешкама Миладин Шаљић из Пећи записао је да су дошли средином XVII вијека (око 1650.године), но и то није сигурно. Претпоставља се да су дошли прије 350-400 година. Отац ми је причао да су прво дошли у Корита код Плава. Тамо су били ковачи Радени и код њих су се смјестили, радећи у ковачници. Али, како им је пријетила опасност од Турака и крвне освете на коју су пали у Черене, то су се покренули до Иван – поља у Велику. И ту су Радени имали своје ковачнице, па су неко вријеме радили. Величани су имали намјеру да бар једног ковача задрже у Велици, па су бери понудили лијепу одиву Живаљевића за жену и да му изграде ковачницу насред села у засеок Десен. Он је пристао оженио се одивом Живаљевића, а Величани су испунили обећање и саградили ковачницу у Десену. Кад је прву ватру наложио у ковачници, дим се разлегао при земљи и низ Величку ријеку: „Овај се ође разроди и од њега постадоше братства, па ће временом заузети цијелу Велику !“ – говорили су стари људи. Тако и би, од њега је постало око дванаест братства Величких, док су његова браћа наставила пут преко Чакора, пут Метохије. У Пећи су се браћа раздвојила: један је отишао у село Истинић, где се настанио, размножио и данас тамо живе потомци, а други је отишао за Косовску Митровицу.

Миладин Шаљић у својим биљешкама напомиње да је наш предак, по доласку Турака у Скадар побјегао и склонио се у Шаљу, сада сјеверна Албанија, где су Мрњавчевићи имали посједе и држали стоку.“После пропасти српске државе тамошње становништво примило је католичку вјеру, али је задржало све српске обичаје као и крсну славу Светога Николу. Око половине XVII вијека (око 1650.године) због крвне освете из Доње Шаље побјегла су три брата, од којих се један населио код Косовске Митровице, други у Истинићу код Дечана близу Пећи и од њега су се изродили становници села Истинић, Доњи Стреоц а има их и у другим селима. Трећи брат се населио у село Хоте близу Плава, а послије прешао у Велику – село између Плава и Андријевице. Овај трећи брат се звао Чера и имао је девет синова од којих је шест изгинуло у борби с Турцима, а остала су тројица: Ивеза ...., Јоко..... и Крсто ...“ – пише у биљешкама Миладин Шаљић.

Марко Миљанов у свом дјелу „Племе Кучи у народној пјесми и причи“ (Сабрана дјела, књ.Ш; издање „Графички завод“ – Титоград 1967.године) напомиње да су Кучи, Кастрати и Шаљани с једног огњишта. Зато на стр. 23. Каже: „Ова се племена држе близика са Кучима: племе Кастрати, насељени близу Скадра, од сјеверне стране; племе Шаљани с источне стране Скадра, мало даље од првије; племе Беришко насељено у Ђаковицу и њену околину“ па наставља: „Кастрати су од Крста, а Шаљани од Шака, за које се говори да су били Грчина браћа или ближњи рођаци. Тек су се на троје раздвојили, населили су се: Грча у Цијевну, а ни на њино речено мјесто...“

Док на 21.страни објашњава о Грчи: „Звао се Грча Ненадин, Ненад Гојков, Гојко Мрњавчевић. Грча је дошао однекуд у Цијевну и населио се у једном мјесту што се зове Бардањи, близу Цијевне...“. Према томе, из овога се види да су Грча, Крсто и Шако Мрњавчевићи. Од Грче су племена Кучи, изузев Дрекаловића, од Крста – Кастрати и од Шака – Шаљани.

Има један моменат из живота Величана – Шаљана, који потврђује да су српског поријекла, а то је крсно име Светог Николе. Предак Чера га је донео из Черена, јер скоро сви становници Шаље, Черена и Куча славе крсно име Светога Николу. Доласком у Велику он је наставио да слави исту славу. Сви његови потомци у Велику славе крсно име Светога Николе.

Напомињем братственицима да постоји још један писани документ од попа Вука Ивановића: „Алманах о расељавању Срба из Шаље, Рапше и Черена“, који датира из XVII вијека, али до њега нијесам успио доћи. Посједује га извесни господин Вуко Ивановић из Подгорице, којег нијесам успио пронаћи.

Не замјерите ако сам негдје погријешио, или изоставио неког, што није намјерно. То се може исправити. Ако посједујете било какве податке или писана документа у вези овог Родослова, молим Вас фотокопирајте их и пошаљите их на моју адресу.

 

У Новшићу, 01.12.1999.год.

_________________________

Милорад Богданов Кнежевић

учитељ у пензији,

село Новшиће

84323 Мурина

тел. 0871-58-017